Studija Nije rečnik za seljaka donosi uvid u leksikografiju i leksikografske opise sa aspekta kritičke lingvistike pre svega kritičke analize diskursa i kvir lingvistike čime se uključuje u rasprave u okviru kritičke leksikografije. Daje prikaz istraživanja o položaju rečnikâ u društvu i njihovog shvatanja u raznim kulturnim kontekstima kako sa aspekta laičke javnosti tako i leksikografa i lingvista. Takođe analizom rečničkih opisa otkriva njihovu ideološku prirodu. Rečnički opisi su interpretacija diskurzivne realnosti kroz oči leksikografa hvatanje nestabilnog značenja koje se neprestano menja u diskursu dakle uvek su leksikografski aproksimativ – i istovremeno interpretacija zato je logično da je leksikografski rad daleko od bilo čega što bi moglo da bude objektivno.



(Iz Predgovora)



Sadržaj



Predgovor

I POSTSTRUKTURALISTIČKA LINGVISTIKA I KRITIČKI PRISTUPI

1. Poststrukturalistička lingvistika

2. Kritička lingvistika i kritička analiza diskursa

3. Kvir lingvistika

4. Kritički pristupi i leksikografija

5. Kritički pristup i korisnik rečnika



II IDEOLOGIJA STANDARDNOG JEZIKA

1. Standardizacija i ideologija standardnojezičke kulture

2. Ideologija jezičkog standarda i savremena demokratska društva

3. Ideologija standardnog jezika i rečnik



III REČNICI NISU NEVINI

1. Iz diskursa u rečnik i nazad u diskurs

2. Na kakav način iz diskursa do rečničkog opisa?

3. Rečnički diskurs: daleko od nevinosti

3.1. Izbor rečničkih odrednica

3.2. Definisanje i primeri upotrebe

4. Rečnici dakle nikada nisu nevini



IV HOMOSEKSUALNOST EGZIBICIONIZAM I DRUGE PERVERZNOSTI

1. Ideologija: odstupanje od norme kao devijantnost

2. Može se i bolje

3. Još uvek u ormaru



V GDE SU NAPREDNE I RAZUMNE ŽENE?

1. Rečnik o ženama

2. Reprezentativnost građe i izbora leksikografa

3. Rečnik kao jezički anahronizam

4. Popravljanje rečnika: šta je krenulo naopako?

5. Korpusnolingvistička metodologija u kvir pravcu



VI UZMI REČNIK PA UDRI PO CIGANINU

1. Rečnik kao apsolutni autoritet i zloupotreba rečničkih informacija

2. Koga podržavaju leksikografi?

3. Nestabilnost značenja: mesto za novi leksikografski pristup



VII REČNIK ZA ŠTA ILI ZA KOGA?

1. Uloga rečnika u društvu: za koga ili za šta?

2. Za koga: savremeni pristupu u leksikografskim korisničkim istraživanjima

3. Očekivanja mlađe generacije korisnika

4. Interdisciplinarni pristup

5. Šta s rečnikom u budućnosti?



VIII ŠTA SADA ODNOSNO KAKO DALJE?

1. Kritički pristupi i leksikografija

2. Otvoren pristup i leksikografski podaci

3. Digitalna humanistika i lekskografija



Izvori

Litratura

Indeks imena

Indeks slika tabela i grafikona