Jedan od najznačajnijih savremenih ruskih pisaca učesnik događaja u Donbasu čest gost i prijatelj Srbije u ovoj knjizi razmišlja o ratu koji je u toku.

„Taj rat neće mimoići nas. Ovo nije sitan konflikt – ovo je sukob civilizacija. Od istorije se ne možeš sakriti. Tragedija rusko-ukrajinskih odnosa nije počela 2014. godine. Ona je počela 1999. u Jugoslaviji. Ili 1991. godine u Rusiji. Ovo što se danas dešava u Ukrajini – posledica je niza izdajstava koja moraju biti ispravljena. Rusima je to zadatak za čitav naredni vek.“

U početku sam gledao dešavanja kao čovek zaljubljen u Kijev smatrajući ga jednim od najlepših gradova na svetu i saosećajući sa narodom koji mi je srodan. Zatim sam ih gledao svojim očima izbliza – dolazeći kod svoje braće opolčenaca i separatista u Donbas – čas sa riskantnim saputnicima koji su bili na poternicama nove Ukrajine čas sopstvenim automobilom na čelu kolona sa humanitarnim pa i ne samo humanitarnim tovarom.

Beleške sam obelodanjivao bukvalno svaki dan – ništa mi se unutra nije taložilo poduže nije mi bilo do toga: želeo sam da što pre ocrtam konture budućnosti.

Budućnost je dolazila i na nesreću ponovo je potvrđivala sve iskazane bojazni.

Pripremajući knjigu za štampu nisam ništa ispravljao – u zapisima je ostalo sve kako je i bilo.

Ne stidim se kazanog – i dalje sam ubeđen da su mi oči bile bistre a sudovi – razumni.

Onima koji misle sasvim drugačije kazaću jedno: ja sve gledam očima onog naroda kojem imam čast da pripadam.

Istina koja se može navući kao ćebe na sve odjednom – ne postoji.

Da me je nosila druga majka i rodio drugi otac – sve bi možda bilo drugačije.

Ali sve je onako kako jeste a tako će to biti i ubuduće.

Zahar Prilepin