Kultni roman o zločinu i praštanju zabranjen pre 40 godina zbog „širenja nacionalne mržnje“.



Progovarajući prvi put posle II svetskog rata bez ideoloških predznaka o zločinima četnika i muslimana i o paradoksima zajedničkog života pripadnika različitih nacija i vera u posleratnoj Jugoslaviji Vuk Drašković izneće u svom romanu uzbudljivu priču o krizi identiteta uz tezu u vreme raspirivanja nacionalizama posle Titove smrti da puko rođenje ne određuje čovekovu sudbinu i ne priprema ga za kasnija opredeljenja u životu niti za pripadnost nekoj veri ili naciji nego to zavisi od vaspitanja i okoline u kojoj se čovek formira.



Posle pokolja u jednom hercegovačkom selu 1942 muslimani otimaju jedino preživelo srpsko dete koje će kasnije vaspitavati kao muslimansko dok u istom selu uskoro usledi i četnički pogrom nad Muslimanima koji preživi jedno muslimansko dete za koje četnici misle da je srpsko… Sudbina ova dva dečaka raspetljaće se nekoliko decenija kasnije kada će se otkriti istina o njihovom poreklu.



Draškovićev predgovor ovom izdanju „Nožem na Nož“ poput kakvog dramatičnog trilera iznosi priču o napadima na pisca po objavljivanju prvog izdanja i životu samog romana posle zabrane ali i stvarnih ljudi koji su doživeli sudbinu njegovih junaka.