Umetnos je za Krstajića stvar izmišljanja fikcije i kao takva je plod mašte ili uobrazilje sna. U tom smislu ona jeste fantastika i stoga se u svetu koji ona prikazuje javljaju neuobičajene stvari i događaji koji se ne mogu razumeti kao deo prirodnog poretka stvari. Štaviše on veruje da je i sama (prirodna i istorijka) stvarnost fanastičnija od svake fantastike. Pritom je umetnost neizostavno povezana sa lepotom. Krstajić uzdiže lepotu do kulta mada se u njegovim radovima poajvljuje i svet za koji se nipošto ne bi moglo reći da je lep. Lepota je u umetničkoj izvedbi. Lepota je opet nerazdvojiva od ljubavi. Krstajić neprekidno traga za lepotom a to znači i za ljubavlju kako u životu tako i u umetnosti. Čitavog život piše priču o ljubavi. Ilija Marić