Solovecki arhipelag na severu Rusije u Belom moru. Na ta udaljena ostrva neposlušne je u progonstvo prvo počela da šalje Katarina Velika a surova tradicija nastavlja se i nakon Oktobarske revolucije 1917 kada je tu osnovan Solovecki logor specijalne namene (tzv. SLON) prvi iz nove mreže kažnjeničkih logora koja je kasnije prekrila ceo SSSR.



Kraj je dvadesetih godina. Poslednji čin drame srebrnog veka. Široko platno Bošovih razmera. Sa desetinama likova sa jasnim tragovima prošlosti i odblescima pretnji u budućnosti – i čitav život koji se smestio u jednu jesen. Veličanstvena priroda – i klupko ljudskih sudbina u kom je nemoguće razlikovati dželate od žrtava. Tragična istorijа jedne ljubavi – i istorija čitave države sa svojim bolom krvlju mržnjom odražena je u Soloveckom ostrvu kao u ogledalu. Moćan metafizički tekst o stepenu čovekove lične slobode i o stepenu čovekovih fizičkih mogućnosti. To je novi roman Zahara Prilepina to je Obitelj.



Obitelj je reč slovenskog porekla i osim što znači „porodica” znači i manastirsko bratstvo teritorijia manastira svi manastirski objekti... U rečniku Matice srpske osim značenja „porodica” navedeno je i ovo drugo značenje – оbitelj je „manastirsko bratstvo”. Zanimljivo je da Nikolaj Velimirović u svojm knjigama koristi reč „obitelj“ upravo u ovom značenju. Radnja Prilepinovog romana događa se u Soloveckom manastiru i odnosi se na „obitelj“ zato je i naslov u prevodu na srpski ostao autentičan.



„Zahar je izuzetan... U ruskoj kulturi postoje dve tradicije: tragička i herojska. Dostojevski je tragička figura Tolstoj – herojska. Šalamov je tragička figura Solženjicin – herojska. Prilepin tačno sledi herojsku tradiciju. Prilepin jeste Veliki Stil. Niko ne ume ali on ume.“ - Andrej Rubanov pisac



„Оdavno hoću da kažem parafrazirajući čuvene Dovlatovljeve reči o Čehovu da se možeš oduševljavati umom i talentom mnogih savremenih ruskih pisaca – ali želiš da ličiš jedino na Prilepina.“ - Igor Belov pesnik i kritičar



„Obitelj je savršeno grandiozan tekst divan sveobuhvatan fizički osetan – u dijapazonu od bola do sladostrašća.“ - Šamilj Kerašev



„Zahar Prilepin je izuzetan ruski pisac koji s jedne strane fiksira socijalnu situaciju a s druge – on je van vremena.“ - Aleksandar Mindadze režiser scenarist



„Zapanjuje koliko је snage bilo u ruci koja je stvarala ovaj sedamstostranični tekst koliko je pametnog lepog i izvornog u njemu: od dijaloga do opisa prirode od detaljnosti istorijske rekonstrukcije – do neobične kompozicije koja narušava granicu između beletristike i dokumentaristike od paralele između ubistva oca i neprijatnog 'golog Boga'... Zahar je izuzetan — i tek kad ponovo čitaš neke scene u Obitelji shvataš — do koje mere; čak više i nije na naš način ne među svojim domaćim kolegama — nego u svetskim razmerama...“ - Lev Danilkin novinar kritičar i pisac