Pišući o temama koje su obeležile život modernog čoveka Bogdan Stevanović daje odgovore na pitanja za kojima svako traga a istovremeno nas podseća kako je najvažnije da pažljivo biramo poziciju iz koje ćemo posmatrati svet u nama i svet oko nas. Svaka njegova priča intimni je razgovor sa samim sobom ali i s tobom koji obeshrabreno čekaš dugu posle kiše. Uz ove redove ćeš shvatiti koliko je lako da zaboraviš ali i da se zaboravljenog setiš da preboliš ali i da ponovo zavoliš da zagrliš sadašnjost ali i da u tom zagrljaju dočekaš budućnost.



Reči mogu biti lepe i ružne istinite i lažne ali samo prave reči mogu vratiti oku sjaj. Reči su čudesne jer imaju moć da izleče dušu. Bogdan Stevanović ostavlja na papiru tragove mastila koji prate ritam njegovog srca i ne čini to da bi ostavio zapis o sebi i vremenu u kojem živi. Njegova misija je mnogo uzvišenija a vođena je samo jednom željom – da otkucaje tog srca oseti svako ko bude čitao ove redove.