U novoj pesničkoj knjizi Ilija Đurović radikalno dezintegriše pesničke forme i iznova ih gradi. Među razlomljenim stihovima i proznim odlomcima odjekuju naznake porodične traume emigrantskog iskustva i prekarijata – ostaci straha koji uslovljavaju naše akcije i reakcije u svetu koji se prepoznaje kao neprijateljski spram elementarne čovekove ranjivosti. Jezik grafički razoren i semantički zamagljen prostor je borbe provokativan i oštar ali i svestan sopstvenih ograničenja. Ulazeći u dijalog kako sa društvenom stvarnošću iz vlastite izmeštene i nestabilne pozicije tako i sa nekim od relevantnih pesnika XX veka Đurović se bavi suštinskim nemogućnostima svake identitetske konstante a samim tim i nedovoljnošću jezika da bilo šta od tih osećanja izrazi do kraja i konačno.

– Srđan Gagić

U Ostacima straha Đurović smelo lišava čitaoca svih očekivanih i uobičajenih pesničkih obrazaca te ga primorava da umesto pukog konzumenta postane aktivni saučesnik u artikulaciji sveta knjige. Popunjavajući praznine i maglovitosti koje autor ostavlja za sobom čitalac dolazi do oslobađajućeg otkrića: da se i oko njegovih nogu neprestano povlači gusta mreža koju je strah za sobom ispleo.

– Ognjen Aksentijević