Imanuel Mifsud jedan je od najuticajnijih malteških pisaca a njegova zbirka pesama „Penelopa čeka“ potvrđuje i njegov međunarodni položaj kao pesnika distinkcije.

Lirična melanholična strastvena njegova poezija je visoko impresionistička puna nestalnih trenutaka koji odražavaju nepromenljivost sveta prirode s njegovim godišnjim dobima i „igrom talasa” uzbuđenjem i bolom življenja neumoljivošću starosti neprekidnom tamom onoga što leži ispred. Mifsudov jezik je direktan i neukrašen a ipak su slike koje on stvara uznemirujuće i diraju duboko.

Pesnik i prevodilac Moris Riordan opisuje pesnika kao „trubadura najnovijih dana čije sumorne svojevoljne prekomerne pesme zaslužuju široku publiku” a ova zbirka pesama svojom „zvučnom muzikom i vibrantnom teksturom” svakako će ostaviti traga na nju.



VETAR U SEPTEMBRU



Vetar voli da se igra; ruga se

jadnim dušama što blude mu telom.



**

Ne veruj severoistočnom vetru

zacelo igra svoju zlobnu igru

uverava nas da beremo cveće

što gledajući izbliza vidimo

da je mrtvo da je lišeno boje.



**

Vidim malo po malo blediš čiliš.

Moje su oči boje mirnog mora

što mi te je donelo bez mog znanja.