„Špilmanovo izvođenje Šopena 23. septembra 1939. bio je poslednji prenos poljske nacionalne radio-stanice pre njenog uništenja; u godinama koje slede izgubio je više nego što bi ijedan čovek i umetnik mogao da podnese. Nakon dvogodišnjeg zatočeništva u Varšavskom getu u kome su se svakodnevno borili za opstanak i nalazili oči u oči sa smrću cela njegova porodica je u avgustu 1942. poslata u Treblinku i tamo ubijena. Nisu preostale ni fotografije ni lični predmeti. Kao da je izbrisana cela porodica Špilman zajedno sa svojim korenima i istorijom. Mog oca je popularnost spasla od deportacije: prepoznao ga je policajac Jevrejin i skinuo sa stočnog kamiona koji mu je porodicu odneo u sigurnu smrt.

O njegovom iskustvu se danas priča u školama u mnogim državama uključujući Nemačku Poljsku i Sjedinjene Države. Film Romana Polanskog snimljen po ovoj knjizi je bez sumnje jedan od najvažnijih ratnih filmova svih vremena; osvojio je tri Oskara Zlatnu palmu u Kanu deset Poljskih orlova i druge važne nagrade. Kako je Edrijen Brodi rekao na dodeli Oskara ova priča nas upozorava na tugu i dehumanizaciju sa kojima se suočavaju pojedinci u ratna vremena pokazujući posledice takvog zla.



Andžej Špilman