Sada 150 godina od pojave velikih Floberovih romana jasno je da on stoji rame uz rame sa svojim omiljenim piscima Šekspirom i Servantesom. Malo je ljudi koji su sav svoj život posvetili umetnosti traganju za lepotom i istinom izraženim u savršenoj formi. Jer Flober je najveći stilista u svetskoj književnosti poznat po svoja tri romana (Madam Bovari Sentimentalno vaspitanje i Salambo) ali i po obimnoj prepisci koja predstavlja svojevrstan „roman o Floberu“. Većina pisama u ovoj knjizi upućena je Lujzi Kole sa kojom je Flober održavao intenzivnu vezu punih osam godina.

„Ja sam medved i želim da ostanem medved u svom brlogu u svojoj jazbini u svojoj staroj medveđoj koži. . .“

„Čini mi se da sam oduvek postojao. Imam uspomene koje sežu u prošlost do faraona. Moja sadašnja jedinka rezultat je mojih iščezlih ličnosti. Bio sam brodar na Nilu podvodač u Rimu za vreme punskih ratova zatim grčki retor u Suburu gde su me jele stenice. Umro sam za vreme krstaškog pohoda na morskoj obali Sirije jer sam se prejeo grožđa. Bio sam gusar i kaluđer komedijaš i kočijaš. Možda i car Istočne imperije. . . “