U opusu Franca Kafke (1883-1924) jednog od najvažnijih pisaca našeg vremena posebno se izdvajaju dnevnici i pisma a najpoznatija su pisma Mileni Jesenskoj (1896-1944) koju je Kafka upoznao kada je njemu bilo 36 a njoj 23 godine. Milena je bila udata i živela je u Beču a Kafka je živeo u Pragu. U periodu intenzivne prepiske sreli su se samo dva puta. Milena je volela i Kafku i svog muža i nije htela da promeni svoj život. . .

LOM je objavio novi prevod Procesa jednog od ključnih romana XX veka kao i novi prevod čuvene Kafkine novele Preobražaj a u pripremi je novi prevod romana Amerika.

Od proleća do jeseni 1920. Kafka je poslao na stotine pisama Mileni Jesenskoj i to je (mada njena pisma nisu sačuvana) postala možda najpoznatija ljubavna prepiska u svetskoj književnosti.

„Voleo bih da je sutra kraj sveta onda bih mogao da sednem u prvi voz dođem pred tvoja vrata u Beču i kažem: Pođi sa mnom Milena. Volećemo jedno drugo otvoreno bez straha jer sutra je kraj sveta. . . “

„Sada volim ceo svet a u to spada i tvoje levo rame ne prvo je bilo desno i zato ga ljubim kad mi se svidi (a ti budeš tako mila i smakneš na tom mestu bluzu) u to spada i tvoje levo rame i tvoje lice nada mnom i tvoje lice poda mnom. . . “

„Ništa ne mogu da napišem samo tumaram između redova dodirnut svetlošću tvojih očiju dahom tvojih usta kao kad je lep i srećan dan koji ostaje lep i srećan čak i kad je glava tako umorna i kad me čeka dugo putovanje. . . “

„Juče sam te sanjao. Više se skoro i ne sećam šta se dešavalo u pojedinostima samo još toliko znam da smo se neprestano preobražavali jedno u drugo ja sam bio ti ti si bila ja. Na kraju je tebe odnekud zahvatila vatra setio sam se da se krpama guši plamen dohvatio sam neki stari kaput i udarao te njime. Ali opet su počela preobražavanja i to je išlo tako daleko da ni ti nisi više bila tu nego sam ja bio taj koji gori i ja sam bio taj koji udara kaputom. . . “

„Pisati pisma znači ogoliti sebe pred duhovima što oni lakomo iščekaju. Napisani poljupci ne stižu tamo kud su upućeni jer ih usput ispijaju duhovi. . . “