Prvi prevod u svetu ranog romana poljskog nobelovca!



U Miloševoj antiutopiji Planine Parnasa planeta je prenaseljena ljudima koje muči jedino strah od viška vremena. Oni kompulzivno doživljavaju svaki slobodan trenutak i leče se primenom starih (erotska igra) i novih metoda (stimulacija strujom). Životom na Zemlji upravlja Savez Astronauta – najviša centralna vlast koja ne upravlja javno već preko brojnih opozicionih i prevratničkih udruženja kao što je Više bratstvo nirvane. Pošto je izgubilo osećaj za cilj i kontinuitet bez bogova mudraca i autoriteta čovečanstvo je poludelo za turizmom i udruživanjima univerziteti su pretvoreni u preduzeća za produžavanje detinjstva jer usled uznapredovale tehnologije ne postoji potreba za radom policijski aparat je suvišan zbog razvoja genetike i mogućnosti uticanja na čovečji um…



„Nalazimo se u svetu gde je čovek da bi preživeo osuđen na život bez razmišljanja u potrošačkoj čauri lišen svih briga (osim osećanja besmisla) i potrebe za sporazumevanjem s bližnjima (jezička atrofija). Civilizacija gubi vitalne snage što uzrokuje porast masovnih samoubistava u eri kada ljudski razum usled sumanute tehnološke trke stiže do svog kraja i okreće se protiv sebe...“ Agnješka Kosinjska



„Planine Parnasa su opominjući literarni uvid u savremenu krizu čovečanstva.“ Januš R. Kovalčik