''Dok Isak krči šume razorava njive i na svojim širokim plećima dovlači balvane za buduću kuću Inger brine o stoci pravi sireve gotovi jela i održava red u zemunici. Oni hvale i bodre jedno drugo nalaze načina da prevaziđu sušu nerodnu godinu i svaku drugu nevolju zajedno dižu čak i glomazne grede za buduću kuću i raduju se kao deca svakoj pobedi. Tako priča o Isaku i Inger izrasta u epopeju o nastanku imanja doma porodice u obnovljenom jedinstvu čoveka i prirode u atmosferi rada i stvaranja daleko od pomodnih hirova zahuktale civilizacije.

Plodovi zemlje predstavljaju vrhunac Hamsunove proze gde se najpotpunije spaja njegova izrazita osećajnost osoben ironijski podtekst i realistički odnos prema modernom društvu i njegovim konvencijama. Roman za koji je Hamsun nagrađen Nobelovom nagradom i koji ga je učinio jednim od najznačajnijih norveških i svetskih pisaca.

Prateći sudbinu Isaka sa Selanroa Hamsun je izgradio gromadni književni lik verovatno jedan od najznačajnijih u literaturi HH veka. Lik svevremenog i celovitog – večnog čoveka – na kome počiva život i koji stoji naspram „ekonomskog čoveka” „prosečnog građanina” i drugih obeskorenjenih individuuma na kojima se uspostavljaju moderne civilizacijske forme. Osim što je na realističan i ubedljiv način ukazao na iluzornost tih formi romanom Plodovi zemlje Hamsun je otvorio pitanja kojima naše doba sa poraznim rezultatima na polju duha morala privrede ekologije daje važnost i aktuelnost u većem stepenu nego i u vreme kada je roman nastao.''