Ponešto zapisano je naslov 37. beleške neobičnog književnog dela pod nazivom Nafta čiji je autor Pjer Paolo Pazolini. To je i naslov knjige Emanuela Trevija za koju je dobio nagradu Evropske unije za književnost 2012. godine upečatljivog teksta u kome autor pokušava da interpretira Naftu autobiografski proročki kao da sam Pazolini oživljava kroz analizu ovog dela. Imajući u vidu da je u pitanju pseudoautobiografsko delo ( skoro istinita priča kako stoji na početku) Ponešto zapisano zauzima mesto između romana i kritičkog eseja. Ipak nema mnogo eseja koji uspevaju da budu tako snažni kao ova knjiga kombinujući najprefinjenije znanje i vrednost intenzivne ljudske energije.



Rim početkom devedesetih godina 20. veka. Dok se dvadeseti vek bliži kraju a Berluskoni se sprema da preuzme vlast jedan ciničan i naivan tridesetogodišnji pisac dobija posao u Fondaciji Pjer Paolo Pazolini . Tim lavirintom dokumenata vlada goropadna Laura Beti na samom zalasku svoje karijere. Susret s mahnitom junakinjom koja samu sebe smatra duhovnim naslednikom čuvenog filmskog režisera i pisca za mladog književnika neka je vrsta dodira sa samim Pazolinijem budući da se čini da je slavni sineasta izvajao legendarnu junakinju filma Teorema i udahnuo joj svoj duh neumornog jeretika polemičara seksualnog istraživača. Ponešto zapisano opisuje ne samo taj dodir već i neminovni oproštaj od čitave jedne epohe. No ova knjiga ima i više ciljeve jer pruža odgovore na neke od najvažnijih životnih tajni.