„… doslednost pisca i najglasnije izrečena potreba da se ostane živ doživljena u tekstu Popodne Pisca uzoran su podstrek drugima da pišu (baš zainat unapred trasiranom porazu) i da čitaju (baš zainat novocivilazicijskim vizijama o umiranju knjige).



A malo koji pisac danas ne samo na nemačkom govornom području – poput Handkea – u tolikoj meri podstiče na Čitanje a posebno na Pisanje (taj vid delovanja ovog veoma plodotvornog pisca jeste poglavlje koje ovde tek treba da počne)…“



Žarko Radaković



Neobično dugo je Pisac stajo na raskrsnici. Kao da je njemu kome delatnošću nije bio propisan nikakav životni red bila potrebna ideja čak i za neka još tako majušna dnevna kretanja – ona je onda došla sa pomišlju da poveže oba periferiju i centar; pešačiti kroz centar pa napolje na periferiju. Nije li ga upravo za pisaćim stolom vuklo da dođe u blizinu ljudi? I nije li tu postojalo i ono drugo zaricanje uvek prezirano da bar jednom dnevno pređe preko reke na čijoj su drugoj strani počinjale novije četvrti grada? Sa planom puta dođe i radost usputnosti.



......





Peter Handke jedan je od najznačajnijih savremenih pisaca nemačkog jezika. Rođen je 1942. godine u Grifenu u Austriji a odrastao je u Istočnom Berlinu. Studije u Gracu napušta 1965. godine nakon objavljenog svog prvog romana Stršljeni kako bi se potpuno posvetio pisanju.



Piše romane priče eseje i druge prozne tekstove. Režirao je tri filma a sa Vimom Vendersom sarađivao je na scenariju za film Nebo nad Berlinom.



Dobitnik je brojnih književnih i pozorišnih nagrada među kojima su nagrade Franc Kafka i Georg Bihner Ibzenova nagrada i druge.