Zablude ideali pravda pobede i porazi realnost i iluzija istine i laži bez jasnih pretpostavki bez opipljivih dokaza bez sigurnosti bez konačnog uverenja u nametnutu prirodnost uzroka i posledica. Da li je to sve što tako čvrsto povezuje u vremenu bez horizonta kamenslanski idiličnog sanjara koji ne uspeva da se vrati u sigurnost pripadništva nekadašnjeg lirskog pesničkog barda i ideologa jedne epohe koja se okrunila i romanopisca koji uprkos svemu u inat na kraju svog života piše društveni roman uveren da će sačiniti ogledalo svog vremena? Ili je u pitanju samo neumoljivi osećaj izopštenosti? Na kraju krajeva nikada nisu važni razlozi. Već samo pitanje: kako se sa tim osećajem uopšte živi?