Knjiga Rozi Brajdoti predstavlja kompleksni vodič kroz posthumano doba. Ova značajna studija bez namere da ukaže na gotove ciljeve upućuje na moguće mnoštvene pravce mišljenja koji zahtevaju spoj „kritičkog otpora i kreativnih alternativa” kako bi se razmatrala savremena globalno povezana i tehnološki posredovana društva. Rozi Brajdoti gradi teorijsku kompoziciju „posthumanog” razmatrajući složene perspektive Života „s one strane” Sopstva vrsta smrti i teorije. Knjigu otvaraju četiri „vinjete” odnosno četiri „primera kontradikcija koje nudi naše posthumano istorijsko stanje” te u nastavku ostaju niti vodilje koje upućuju na nenaturalističku strukturu posthumanog subjekta. Četvorostruka kontrapunktna kompozicija u teorijskom radu Rozi Brajdoti izrasta u svojevrsno nadigravanje sa imitativnom kanonizovanom i homogenizovanom idejom „Čoveka“.



Filozofkinja i teoretičarka feminizma. Pod snažnim uticajem filozofa Žila Deleza ali i istaknute francuske feministkinje Lusi Irigare postmoderni feminizam uvela je u informatičko doba sa razmatranjem sajber prostora proteza i materijalnosti razlike. U svojim radovima razmatra kako ideje o rodnim razlikama mogu da utiču na naš osećaj diferenciranja ljudi i životinja te ćoveka i mašine. Brajdoti postavlja argumente za alternativni pogled na subjektivnost etiku i emancipaciju a istovremeno se snažno protivi načelima liberalnog individualizma.



Predgovor: Mirjana Stošić

Uvod

Posthumanizam: Život s one strane Sopstva

Postantropocentrizam: Život s one strane vrsta

Nehumano: Život s one strane smrti

Posthumana humanistika: Život s one strane teorije

Zaključak