„Kompozicija romana osmišljena je na izuzetan način. Svako poglavlje je poput eliptične rečenice na prvi pogled bez izvesnih elemenata koji su ustvari prisutni na jednom višem planu! I svako poglavlje ponaosob kao i kad je ulančano sa drugima teče opet u vidu elipse ka tački zajedničkog ishodišta. Eliptični roman! Roman-elipsa!



Likovi su izgrađeni u savršenoj proporciji kako sa kompozicijom tako i sa realno sagledanom sposobnošću čitaoca da ih percipira i emotivno se odredi prema njima.Svakom od junaka dat je idealan prostor što ih uz majstorske poteze „kičice“ pri oslikavanju likova (od „kroki“ stila preko karikature do manira kakvog impresioniste) čini neverovatno živima i jasno vidljivima.



Jezik je takođe deo priče o životnosti likova. I ne samo jezik kojim oni govore (a koji je na nekoliko mesta briljantan!) već možda pre – jezik pripovedača jezik kojim progovaraju unutrašnji svetovi junaka njihove neizrečene misli. Upravo to što oni NE IZGOVARAJU čini ih možda više živima i prepoznatljivima od onoga što su u romanu izrekli.



Na bezbroj mesta čitalac će potpuno neočekivano naići na čistu emociju na sjajne metafore na do perfekcije izbrušeno piščevo lirsko pero! Roman u celini jeste u stvari lirski što je zapanjujuća spoznaja do koje se dolazi tek nakon njegovog čitanja!(Iz recenzije Milene Aleksić)