Setimo se samo koliko bi bilo čudesno i pomisliti da čvrsto ukorenjena biljka oseća i misli i da bi u nemogućnosti da se pomeri morala mirno da čeka neki bol koji može da predvidi ali od koga ne može nikako da se očuva; ili kad bismo zamislili da biljka ima razum i slobodnu volju dok je u isto vreme već unapred isključeno da bi ikada tu svoju volju mogla i upotrebiti.



Prošlo je osam decenija od kada se prvi put pojavila knjiga Poznavanje čoveka i sedamdeset pet godina od smrti Alfreda Adlera. Ova knjiga nastala je kao zbir predavanja održanih u Beču pred publikom koja se susrela sa novim pogledom na samu srž ljudskog bića. Adler je jedan od prvih psihologa koji je isticao potrebu razliku i značaj međuljudskih odnosa kao i socijalnih činilaca koji učestvuju u formiranju ličnosti. Svaki pojedinac kao svesno odgovorno razumno a društveno biće – socijalno formirano mora i može da oblikuje svoju sudbinu.

Uticaj Poznavanja čoveka na psihologiju i danas je nemerljiv. Preko socijalne psihoanalize pa do humanističke egzinstencijalne i personalističke psihologije ostavlja veliki uticaj i neizbrisiv trag.

Oblikovanje ličnosti i interpersonalni odnosi stvaraju mogućnost za izgradnju sveta koji nam je neophodan.

Neverovatno ali istinito je da je ova knjiga superiornija u odnosu na većinu knjiga popularne psihologije koje se danas objavljuju. Njegova humana i objektivna vizija rešavanja psiholoških problema omogućava shvatanje sveta i kreativnost koja se nalazi u pojedinačnoj ličnosti spremnoj da se oslobodi.

U svetu koji nas okružuje – ovakav način razmišljanja objašnjenja i uputstava možda nam je potrebniji nego ikad ranije.