U prošlosti su ljudi mislili da je prah nešto najsitnije moguće što postoji. Takav pristup povezuje istoriju praha s istorijom sićušnog malog i nevidljivog. Nekada neugrožen u svom carstvu prah je bio mešavina i zbir svega malog. Preobražaj praha u XX veku ilustruje revoluciju mikrokosmosa. Otkrićem mikroskopa i njegovih savršenih varijanti prah je prestao da bude definicija sićušnog. Ljudi su se susreli s dotad nevidljivim česticama a čim su definisani atom i molekul ćelija i mikrob pretvoreni su u kapije ka bezbrojnim drugim minijaturnim svetovima. Kao da otvaraju jedan beskrajni niz ruskih lutaka babuški nauka i tehnologija nisu prestajale da unutar konačnosti otkrivaju sve više beskonačnosti. U jednom pravcu teleskop a u drugom mikroskop gledali su ka tom neuhvatljivom beskraju. Za sve ljudske jade nauka je prebacila krivicu s neba i bogova na viruse klice bakterije i nepokornu moć atoma. Mikrokosmos je postao izvorište makrokosmosa i njegovog objašnjenja. Istina o velikom nalazi se u malom.Ovo je u svetu prva istorija sitnog i minijaturnog. Džozef Amato je vešto sintetizovao više disciplina - istoriju fiziku medicinu filozofiju. Ovo je i po stilu pripovedanja i po granicama koje probija originalna knjiga koja čitaocu pruža i zadovoljstvo i saznanja koja šire vidike. Ipak njena najveća književna vrednost je u tome što smelo pokušava da mašti onom najslobodnijem što čovek ima promeni smer i da je skrene odozgo nadole.