Popodne • Knez sa tužnim očima • Stvorenje • Na lađi • Šetnja • Susedi • Zlostavljanje • Autobiografija • Znakovi • Reči • Đorđe Đorđević • Svečanost • Kod lekara • Životi • Baron • Jakov drug iz detinjstva



U očima ljudi sa kojima je radio on je izgledao kao osobenjak bolešljiv i nedruževan čovek koji živi za svoju dužnost i svoj posao a lišen je smisla za pun život i njegove radosti. Samo oni sa kojima je dolazio u bliži dodir mogli su da naslute kakav je to bolesnik i nesrećnik bio.



(…)



Sa strahom (i taštim stidom) odavno sam primetio da ne razlikujem lako ni brzo zle ljude i postupke od dobrih ni pametne od ludih. Nije teško zamisliti kako je kobno i opasno bilo sa takvim nedostatkom živeti kao čovek među ljudima. Kad se to zna i uzme u obzir ne treba se ničemu čuditi.



(…)



To je čovek ozbiljan i opšte uvažen odmerenog držanja sabran i ćutljiv. On malo govori a i od onog što kaže polovinu ne razumeš. Toliko su njegove misli iznad onog što mi obični ljudi znamo i možemo da shvatimo. Kad čuješ neku njegovu reč ostaje ti samo da ideš zbunjen i postiđen kući i da žališ što ti priroda nije dala njegovu darovitost i što nisi imao prilike da učiš one škole koje je on učio.

– Ivo Andrić