Bitno je na koji način se kažu stvari jer rečima razmišljamo i prevodimo ono što osećamo.

„Ova knjiga nije napisana isključivo za psihologe već za svakoga ko je osetljiv na ljudsku bol i stvarnu mogućnost da je prevaziđe ili prihvati. Njeni protagonisti nisu plod književnog hira. Video sam ih kako se iz nedelje u nedelju kidaju smeju plaču frustriraju i ljute u mojoj ordinaciji” piše diplomirani psiholog Gabrijel Rolon u prologu Priča s kauča.

„Deset životnih priča” koje čine ovu knjigu zasnovano je na stvarnim događajima. Na seansama analitičar i pacijent postižu dogovor da zajedno krenu jednim od najtežih puteva: onim koji vodi ka istini kao jedinoj alatki za razrešenje boli. Ljubomora anorgazmija bol neverstvo krivica – sva ta osećanja mi senzacije toliko prisutne u ovim „modernim vremenima” – neke su od tema kroz koje Gabrijel Rolon (poznat i po radio i televizijskim programima) izlaže svoj način razumevanja psihoanalize. Dinamika koja pažljivo sluša priče koje prelaze iz smeha u suze i iz tuge u radost a da nikada ne izgube svoj integralni tok u nezamenljivoj knjizi.