„Neka mi samo niko ne kaže za nekog: nevin je. Samo to ne. Jer ovde nema nevinih.“ – Karađoz



Andrić je proklet. Andrićeva „Prokleta avlija“ je prokleta ali ne zato što je to njeno ime. Niti zato što je užas smešten u biće Andrićevih fikcionih svetova. Andrić je proklet pa se zato pred svako njegovo čitanje nameće: kako se otvoriti tom iskustvu iz koje pozicije tvrditi ovako nešto a da to ne bude shvaćeno kao trik? Kako i kojim čitanjem približiti se i razumeti to „zlo“ koje se mimikrijski imenuje „dobrim“ tom prokletstvu izvan granica dobra i zla? Kojim paklom u sebi čitati Andrićev pakao?



Iz pogovora „Rađanje istorije iz nesrećne ljubavi: Prokleta avlija Ive Andrića“ – Dragan Bošković