Prozni testament naše velike književnice.



Epoha je počinjala: pedesete godine XX stoleća posle Hrista. Prelom veka. Epoha koja se u našoj zemlji tada Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji menjala neverovatnom brzinom. Deset godina od 1950. do 1960 pričinjavaju mi se kao deset vekova ali uistinu i kao deset godina stopljenih u kratku traku zgusnutog već nerazgovetnog vremena...



Nastavak prve knjige Prozraka Svetlane Velmar-Janković u potpunosti rasvetljava odiseju njene porodice kroz prilike i neprilike novog vremena i novog socijalističkog režima gde je bilo malo ili nimalo mesta za pripadnike poražene i omražene građanske klase. Zahvaljujući svojoj mladosti bolje reći nedužnosti odličnim ocenama tokom školovanja i rešenosti da svojim radom i upornošću ne odudara od svoje generacije Svetlana Velmar-Janković uspela je da se izbori za svoje mesto u novom poretku a da se ne odrekne ni svoje prošlosti ni svojih najbližih.



U okruženju književnih tradicionalista po završetku rata Velmarova se sa grupom vršnjaka i literarnih istomišljenika svrstava u moderniste u čuvenu „rezervnu generaciju“ u doba najtvrđeg socrealizma i počinje da objavljuje svoje priče kritike oglede prevode. Trnovit put do samopotvrđivanja i uspeha pratio je Svetlanu Velmar-Janković ponajviše zbog sudbine njenog oca poznatog pisca Vladimira Velmara-Jankovića koji je posle rata bio primoran da emigrira kao pripadnik Nedićeve vlade i „domaći izdajnik“ osuđen u odsustvu na smrt. Ova knjiga je pored ostalog i ispravljanje te nepravde i podizanje trajnog literarnog spomenika Vladimiru Velmaru-Jankoviću.



U dodatku Prozraka 2 priređivač Žarko Rošulj priključio je brojna dragocena dokumenta fotografije i pisma iz porodične arhive koja prate i ilustruju ovu jedinstvenu dramatičnu životnu priču.