“Prvi čin” je priča o mnogima od nas ratnim i poratnim emotivnim tranzicionim i inim luzerima koje matica života besomučno razbija o hridi besmisla trošne i zaludne nade da se njen tok može preokrenuti ili barem zaustaviti. Bećić nas umešno vodi kroz nekoliko ravni priče vešto zapliće i učvorava niti da bi se sve rasplelo na jedan čudesan a može biti i jedino mogući način. Rečju pred vama je štivo koje će vas zarobiti od prve rečenice: Neko će se u njemu i prepoznati ali tinja nada da “Prvi čin” za mnoge od nas ujedno neće biti i poslednji.



(Vlada Arsić pisac)