„Pustolovine i nedaće Makrola Osmatrača” je magnum opus Alvara Mutisa i po rečima dvostrukog dobitnika Pulicerove nagrade Džona Apdajka „knjiga koja ima svu težinu i ozbiljnost modernog klasika”. Za nju je autoru 2002. dodeljena Međunarodna nagrada „Nojštat” (kolokvijalno nazvana „Američki Nobel”) i danas se smatra jednim od remek-dela hispanoameričke književnosti. Reč je o ciklusu novela koje je Mutis objavljivao u periodu 1986–1993. (pojedinačno naslovljenih: „Admiralov sneg” „Ilona dolazi s kišom” „Poslednje pristajanje tramp steamera” „Un bel morir” „Amirbar” „Abdul Bašur čovek koji je sanjao brodove” i „Triptih ’More i kopno’”) u kojima se po rečima nobelovca Marija Vargasa Ljose „u najboljoj tradiciji Konrada i drugih velikana avanturističkog romana” prate pustolovine direktno ili indirektno vezane za centralnu ličnost ciklusa – Makrola Osmatrača inače protagoniste i autorovog pesničkog opusa – od strane kritičara okarakterisanog kao bajronovska figura Don Kihot novog vremena čak i kao svojevrsna replika Sofoklovog Edipa ili Eve Lune Isabel Aljende pa i kao Odisej bez Itake.