Premda bi to bilo očekivano ali Put u juče nije nastavak prethodne knjige Tibora Varadija druga je knjiga u svakom pogledu raskošna nadogradnja tematski ali i žanrovski neusporedivo bogatija. Dok je ranije samo davao naznake autobiografije pišući o sebi samo onoliko koliko se mora Put u juče biva knjiga od barem dva a onda i tri četiri pet tokova koji se izmjenjuju i prepliću. Pišući o davnim sudskim i izvansudskim slučajevima jurističkim ali pomalo i para-jurističkim Varadi ispisuje svoj životopis a onda na vrlo iznenađujući način i svojevrsnu autobiografiju u kojoj pokazuje čitatelju ali što je važnije – i sebi zašto je bio ono što je u životu bio. Postoje i neke druge možda i važnije razlike između dviju knjiga. Dok je u prvoj Varadi prilično ozbiljan premda pripovjedački silno šarmantan u toj ozbiljnosti Put u juče neočekivano je duhovita knjiga. Put u juče žanrovski vrluda između prvorazredne historiografske „male povijesti” i dokumentarne proze. U osnovi knjiga je i jedno i drugo. Možete je čitati kao pouzdano svjedočanstvo o vremenu ali i kao ponudu šokantno velikodušnu niza romanesknih zametaka izvanrednih proznih skica…



Iz recenzije Miljenka Jergovića





Tibor Varadi (Várady Tibor) ponajviše je poznat kao pravnik. Studije prava završio je u Beogradu a potom je na Harvardu stekao zvanje doktora pravnih nauka. Nakon diplomiranja radio je kraće vreme kao advokatski pripravnik u porodičnoj advokatskoj kancelariji u Bečkereku (da­našnjem Zrenjaninu) čija je arhiva temelj ove prozne knjige. Bio je potom docent vanredni i redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Od 1993. godine profesor je na budimpeštanskom Srednjoevropskom univerzitetu (CEU) i drži predavanja na pravnim fakultetima Emori Kornel Berkli u SAD-u. Objavio je veći broj naučnih radova prvenstveno iz oblasti međunarodnog privatnog prava međunarodne trgovinske arbitraže i manjinskih prava. Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti. Zastupao je Srbiju (ranije SRJ i SCG) pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Prve radove iz oblasti lepe književnosti objavio je u časopisu Új Symposion. Od pokretanja časopisa (1965) bio je njegov urednik od 1969. do 1971. godine odgovorni urednik. Do sada objavljena dela iz beletristike: Zar nije sam život najbolji provod? (Vagy nem maga az élet a legjobb időtöltés?) putopisni eseji Forum Novi Sad 1971. Tajna mišje sive sobe (Az egérszürke szoba titka) roman Forum Novi Sad 1976; 2009. Mit i moda (eseji na srpskom) Srpska čitaonica i knjižnica Irig 1978; nagrada „Stražilovo“ The Secret of the Mouse-Grey Room (prevod na engleski romana Tajna mišje sive sobe) John Calder and Riverrun Press London−Njujork 1981. Nadomak istorije (Történelemközel­ben) eseji Forum Novi Sad 1995. i dr.