Knjiga Put u moju nepostojeću zemlju vodi nas na putovanje kroz zemlje bivše Jugoslavije na koje je Tamara Đermanović krenula kako bi razumela šta se njenoj zemlji dogodilo u ne tako davnoj prošlosti i kako bi pomogla drugima da to shvate. Ona to ne čini kroz ideju jugostalgičara što ona zapravo i nije već s ljubavlju i dubokim razumevanjem za ljude i različita viđenja prošlosti Jugoslavije i budućnosti u zemaljama koje su na njenim temljima nastale. Tamarino putovanje je strastveno i slojevito prepuno ličnih uspomena i kolektivnih sećanja često bolno i kroz njega ona hrabro propituje sebe naročito prelazeći predele u kojima je rat ostavio najveće ožiljke.



Njeno putovanje je i emotivno i fizičko duboko i dirljivo ona s mnogo spisateljske veštine gradi snažan publicistički tekst kojim nas vodeći nas kroz burnu istoriju jedne zemlje suočava sa unverzalnim istinama.