Prva objavljena zbirka pripovedaka Ingeborg Bahman naslovljena prema jednoj od uvrštenih priča koja im daje osnovni ton. Pripovetke preispituju odgovornost likova za njihovo činjenje i nečinjenje. Na delovanje likova doduše utiču strukture prostora konteksta i jezika koji kao sistemi znakova karakterišu delovanje likova. Ali ta determinacija nije hermetična nego sadrži jedno polje unutar koga likovi mogu da biraju između konformiteta i dužine koraka prekoračivanja granice i time ostaju odgovorni za ishod. Kontingencija situacija u toj godini odluke akcentuira neprevladivu nadležnost undividua za odnose u kojima žive.

Sedam pripovedaka slede jednu dramaturšku konstrukciju od postavljanja problema preko višestrukog preispitivanja prilagođavanja do nekog dvostrukog kraja. Pored tema nasilja razaranja i prilagođavanja društvenim očekivanjima koje muškarci mahom rešavaju između sebe skoro u svim pripovetkama reč je i o ljubavi između muškarca i žene u kojoj polovi uzajamno udaljavaju svoje pozicije i propuštaju proboj ka novim oblicima odnosa.