Rakija je oduvek u našem narodu važila za lek a mi kao narod smo se dičili svojom veštinom da „pečemo” savršenu domaću šljivovicu ali i lozovaču jabukovaču dudovaču dunjevaču kruškovaču i rakiju od svakog drugog voća ili meda a nekada i od kukuruznog brašna tikve žita krompira ili hleba. Dakle što u usta to u rakiju!



Sada imate priliku da u novoj knjizi RAKIJA saznate sve o istoriji proizvodnji i tehnologiji vrstama rakije destilerijama i festivalima kao i kako da konzumirate i prepoznate dobru rakiju – tradicionalno piće u Srba. Autori ove knjige (Zoran Radoman Vladimir Dulović i Ilija Malović) upustili su se u višegodišnje istraživanje istorije tradicije i kulture proizvodnje rakije i uživanja u njoj. Knjiga je napisana na zanimljiv i pristupačan način i obogaćena je sa više od 400 sjajnih fotografija koje je većim delom uslikao fotograf Dragan Bosnić. Saznajte sve o RAKIJI na jednom mestu!



Da li znate da je...

• 1921. godine u tadašnjoj Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca u Upravi za zaštitu industrijske svojine kazan za pečenje rakije upisan kao patent pod rednim brojem jedan (osmislio 1909. godine Jovanović Milan kazandžija iz Novog Sada);

• Srbija krajem XIX veka bila najveći svetski proizvođač šljiva i šljivovice;

• prosečan gubitak u zapremini tečnosti kod šljivovice 4 % godišnje (takozvani anđeoski deo – nuspojava starenja u drvenom sudu);

• za aromu i ukus rakije zaslužno i drvo od koga je sud za čuvanje napravljen kao i vreme koje rakija provede u istom;

• mlada jabukovača često osnova za specijalne rakije – travarice;

• komovica (rakija od grožđa) naša najstarija rakija;

• za litar malinovače jačine 40% alkohola potrebno 1 2 kilograma smrznute maline (savremeni tehnološki postupak) ili 16 kg sveže maline (klasičan postupak fermentacije i destilacije);

• izraz „medeni mesec” (vreme ispunjeno ljubavlju zdravljem i bezbrižnošću) povezan sa medovinom ili vinom od meda (tokom prvog meseca braka mladenci bi po običaju ispijali velike količine medovine za koju se verovalo da ima afrodizijačka svojstva);

• biljka žuta lincura zbog nekontrolisanog branja dobila status ugrožene vrste i zakonom je zaštićena:

• čokanj (fraklić fićok) danas simbol za domaću rakiju nekada služio isključivo za ispijanje meke rakije koja nije imala naročito lep miris.



Značajno mesto u našoj tradiciji ima rakija – ponos svakog domaćina iz Srbije a ovo je knjiga koja zaslužuje počasno mesto u biblioteci svake porodice.



RAKIJU NE MORATE DA PIJETE ALI MORATE DA JE IMATE!