Dva vremenska toka ovog romana sa više ukrštenih ličnosti no što su to Andreas Sam i njegov književni tvorac čine zapravo lavirint sastavljen iz faktografije i fikcije: nesumnjivi i sumnjivi dokumenti isprepletani su sa izmišljenim verzijama (ne)poznatog. Dvostruka prošlost (istog junaka i ove i Piščevih knjiga) sastoji se od sećanja fotografija kadrova filma i života.



Ovo je igra citatnosti: domišljenih i skrivenih citata asocijativnosti produbljene i produžene ideje Piščevog ciklusa o detinjstvu i porodici (Rani jadi Bašta pepeo i Peščanik) u kojoj je Andreas Sam Piščev lik – dečak Pisac – sam ali i njegov drug – vršnjak. On lebdi između svih ovih sopstvenih verzija i u zbiru dovodi čitaoca do Grobnice za Borisa Davidoviča kao uzroka za Piščevu građu Časa anatomije tog udžbenika za moral i intelektualnu čistotu.



Smrt u Piščevom delu ima nastavak i u Čolovićevom: ovde je u obličju devojke koja ga kao Bergmanova simbol-slika Smrti vodi do novosadskog stratišta i zapravo do Enciklopedije mrtvih.



Autor ovog romana koristi fizičke i duhovne seobe kao čin potrage za identitetom i njegovim istovremenim brisanjem: bilo nasilno od Drugog ili voljno ka gubljenju nacionalnog.



Razbrajalica za Andreasa Sama je svakako ozbiljna dečja igra ali i igra odraslih sa neizvesnim krajem (izvesna je samo smrt). Ona je omaž i knjiga-orden dodeljen D. K.-u u 30. godini Piščevog produženog života. - Vladislav Bajac