Pitanja na koja je Aleksandar Tišma odgovarao uključuju ona intimna koja se tiču njegove porodične i lične prošlosti do onih opštih kada on iznosi svoja mišljenja o aktuelnim društveno–političkim pitanjima i problemima koji ga opsedaju. Neki od njegovih odgovora su šturi jednostavni i direktni a drugi nalikuju na esejističke iskaze i pasaže koji bi se lako mogli inkorporirati u njegova prozna putopisna dnevnička i memoarska dela. Ipak uprkos svoj toj raznolikosti i raznovrsnosti jasno je da je u svakom datom intervjuu i svakom vođenom razgovoru prisutna figura istog čoveka čoveka koji se ne menja i koji ne izdaje svoja uverenja i ideje radi trenutne popularnosti kod književne publike kritike žirija ili društva u kojem se nalazi. Tišma je u svakom svom iskazu neupitno svoj i zbog toga je moguće trasirati razvoj njegove ideološko-poetičke misli od sedamdesetih godina do kraja života.

Aleksandar Tišma u ovim razgovorima daje dodatni kontekst svojim proznim pesničkim dramskim putopisnim memoar­skim autobiografskim esejističkim i drugim tekstovima kao i svojim mnogobrojnim angažmanima na različitim književnim i vanknjiževnim poslovima čime ovi zapisi postaju esencijalan aspekt njegovog života i rada ali i vredan materijal za sve njego­ve čitaoce i istraživače.

(Iz predgovora)