Razmišljanja o Morskoj Veneri predstavljaju jedinstveno svedočanstvo o Rodosu krajem četrdesetih godina prošlog veka. Kombinujući fikciju putopis i reportažu Darel vodi čitaoca kroz prirodu Rodosa upoznaje ga s njegovim živopisnim stanovnicima ali i sa slojevima istorije koji su se vekovima taložili na ostrvu. Darelovo stilsko umeće odlikuju smele metafore pronicljiva zapažanja neobična i upečatljiva poređenja te mu otuda prilično lako polazi za rukom da svojim slikovitim pripovedanjem pred čitaocem oživi svaki segment rodoske istorije počevši od opisa sudbine statue Morske Venere preko opsade Rodosa i konstrukcije opsadne naprave helepolis iz čega je proistekao čuveni Kolos pa sve do srednjovekovnih tragova vladavine vitezova Reda Svetog Jovana i skorašnje istorije koja zahvata ne tako davnu fašističku okupaciju ostrva i posleratne godine kada je pisac boravio tamo. U Razmišljanjima o Morskoj Veneri Darel svoj raskošni stil ne čuva samo za opise Kolosa sa Rodosa on ga ne štedi i kada je u pitanju slovoslagač Manolis ili seoski vašar te se stoga dramatičnost i uzbuđenje provlače kroz sve delove teksta i ublažavaju njegovu tematsku heterogenost.