Jedna od najvoljenijih zbirki poezije XX veka. U ovo izdanje uključene su i četiri dosad neprevedene pesme.



Većina kritičara je zapazila da se Prever uglavnom negativno odnosi ne samo prema religiji već i prema tradiciji autoritetima konvencijama. Međutim nisu u pravu oni koji ga proglašavaju anarhistom jer njegova pobuna protiv sveta nije politička već pesnička pobuna u ime apsolutne slobode koja se u pesnikovoj svesti poistovećuje sa poezijom. Bez antikonformizma Preverova i uopšte angažovana poezija svela bi se na stihovanu publicistiku. Poezija mora da sadrži dovoljnu meru nepoštovanja tabua jeresi svetogrđa da bi čitalac doživeo katarzu pročišćenje. Preverova poezija je sva u znaku nekonformizma ali nije nihilistička. Jer ako Prever ne voli reči „vera” i „otadžbina” to ne znači da ni u šta ne veruje. Naprotiv Preverova poezija je kao retko koja poezija našeg vremena puna iskrene vere u ljudsku toplinu i solidarnost katkad gotovo detinjski puna poverenja u ljude u ljubav. Ljubav je za pesnika most ka poverenju i preduslov sreće. A sreća je trenutak sadašnjosti za koji ne postoji ni prošlost ni budućnost.







(iz pogovora Radivoja Konstantinovića)