U saradnji Izdavačke kuće Zlatno runo iz Beograda i Instituta za evropske studije objavljen je Rečnik suvišnih reči Gordane Đerić.



U formalnom smislu Rečnik pripada enciklopedijskoj leksikografiji i predstavlja zbirku primera reči i izraza koji su se rastali ili sa 1) značenjem i smislom ili sa 2) vremenom i kontekstom u kome se upotrebljavaju ili sa 3) jezičkim standardom stilom i dobrim ukusom. Shvatanje da je jezik neposredni pokazatelj društvenih promena i glavno sredstvo društvenog organizovanja i društvene analize u osnovi je primenjenog pristupa koji razobličenjem pogrešnog neprimerenog značenjski ispražnjenog ili sumnjivog u komunikaciji fotografski prikazuje „stanje stvari“ u jeziku kulturi i društvu. Stoga je u sadržajnom i idejnom smislu Rečnik suvišnih reči ne samo normativni korektiv i podsticaj na odgovornu upotrebu jezika precizno i jasno izražavanje nego i svojevrsni šifrarnik za razumevanje najrazličitijih aspekata društvenog života u periodu tzv. „divljeg kapitalizma“ i/li „tranzicije“ u Srbiji.



Poput putokaza u realnost reči – od onoga što one više ne znače u konvencionalnoj upotrebi do onoga što znače (ili bi trebalo da znače) – Rečnik problematizuje sve veću distancu oznake i označenog i nadomešćuje jaz između reči i stvarnosti života na koju se odnose te reči. Prema toj intenciji Rečnik suvišnih reči je originalni leksikografski izazov vladavini simulakruma i postistine osim što je poražavajući dokument o razmerama relativizacije i potiranja standarda u savremenom srpskom jeziku.