Španac Ambrozio stiže u Inervald švajcarsko planinsko mesto ranih šezdesetih godina prošlog veka i prvi put u životu doživljava šta znači biti stranac: suočava se sa sumnjičavim pogledima tišinom i nepoverenjem. Ambrozio se upućuje ka imanju Knuhelovih gde će raditi kao nadničar. Iako između Ambrozija i seljaka Knuhela postoji jezička barijera razumeju se i poštuju jer ih povezuje ljubav prema kravama naročito prema Rumenki. Knuhel razgovara sa svojim životinjama neguje ih i pazi. Zbog toga su i količina i kvalitet mleka izuzetni što budi sumnju u selu. Jer Knuhel se dokle god je to moguće opire uvođenju muzilica u svoj raj. Isto tako odoleva neprijateljstvu meštana prema Špancu. Jednog dana međutim Knuhel mora da se rastane od svog nadničara iako je njime zadovoljan.

Ambrozio nalazi posao u klanici u gradu. Za njega počinje sasvim novi život u hladnom okruženju. Sedam godina kasnije bivša predvodnica stada s imanja Knuhelovih krava Rumenka stiže u klanicu. Do kostiju je mršava apatična od nekadašnjeg ponosa nije ostalo ništa. Za Ambrozija se svet konačno ruši. Četvoro radnika — među njima i Španac — odlučuju da pobegnu iz tog sveta mesarenja i ubijanja.

Virtuozno komponovan i napisan roman odvija se na različitim vremenskim i narativnim nivoima. U parnim poglavljima Beat Šterhi opisuje imanje Knuhelovih gde čovek priroda i životinje još uvek dišu u istom ritmu i približava nas tobožnjoj švajcarskoj idili jezikom koji kao da pamti mirise sena tišinu snega i toplinu kravljeg daha i podseća na rajsku harmoniju. U neparnim poglavljima dominiraju drastične šokantne i krvave scene iz klaničke svakodnevice. Beat Šterhi do detalja gotovo dokumentaristički opisuje načine ubijanja i mašinsku obradu mesa i kobasica. U međuvremenu iznosi životne priče grubih ogorčenih radnika u klanici čije se biografije nižu kao mozaik jednog sveta u kojem više nema mesta za nežnost.