Zanos koji tiho plamti kroz veći deo Rumijeve poezije zarobljava našu maštu i uvodi nas u

unutrašnje svetilište njegove strastvene i radosne duhovnosti. Rumijev Bog nije u džamiji

manastiru ili hramu već obitava u domu zanosa u bujnom vrtu svetlosti gde stepenice

ljubavi vode do božanskog. Rumijev Bog nije tu da kažnjava već da voli i spasava dušu srce

i duh. Jedina „pravda” koju Rumi zagovara jeste da se ogledalo srca polira do blistavosti a

jedina „nepravda” koju zabranjuje jeste da ljubav bude uslovna.

Nerges Fazard