Pretvaranje događaja u doživljaj





Put Vladislava Bajca nekako se prividno razvijao izvan zvaničnih spisateljskih stilova i tokova i na neki način je delovao izolovano na mapi savremene srpske književnosti. Proza ovog pisca u svom gotovo usamljeničkom hodu kroz vreme uspela je da osvoji nekoliko tematskih slojeva koji suštinski obeležavaju preobražaje u vremenu i u svesti čoveka. Osobenu vrednost proze Vladislava Bajca moguće je u slobodnom receptivnom a ne toliko metodološki analitičkom smislu povezati s jednim citatom iz njegovog dela koji glasi: pretvaranje događaja u doživljaje. To je toliko prepoznatljivo u brojnim kraćim proznim ostvarenjima Vladislava Bajca.



Čitalac njegovih sabranih priča prati uslovno rečeno „ukroćenu višesmislenost” u stvaranju prozne celine ideje karakterologije rečenice i očuđenja. Ovaj lucidni prozno-putopisni psihobedeker promovisao je prožimanje poetičkog i tragalačkog vezu individualne mikrokosmičke avanture i makrodramaturške stvarnosti istorije mita insomnije sazvežđa atlasa i neizvesne jasnoće. Prepoznatljivost te višebojnosti i asocijativnosti ponete iz stihovne zamisli i inicijacije naslova (Evropa na leđima bika Podmetači za snove Gastronomadske priče) ili naslovne prozne celine vrtovi su ovog pisca... Iz negovanih samosvojnih rečenica jedre bruj znak i odsjaj stilske besprekornosti tako izazovni u komunikacijskom darujućem otkriću koje donosi njihovo čitanje... Zajedničke karakteristike svih zastupljenih priča svakako su kosmopoetizam zaumnost ekspresivnost antropocentričnost i univerzalnost. To je uz jedan (ultra)moderan jezik osnovna Bajčeva moć kojom u svojoj prozi stvara osobeni vid života u koji ugrađuje svest o tome kako se ide dalje kako se u čoveku izgrađuje održava i osmišljava punija i delotvornija životna energija...