Zašto je ova knjiga dobra mimo toga što je lepo napisana i što se lako čita. Zato što razdvaja ono što valja od onog što je bez ukusa što je jednostavno đubre. Zato što opisuje jedno vreme koje nas je dovelo dovde pa se sada bavimo književnom patologijom a ne umetnošću. Ova knjiga je značajna za sve buduće istoričare srpske književnosti kao opomena kao što su to i knjige Nebojše Vasovića Marinka Arsića Ivkova ili Predraga Čudića (mogao bih još da nabrajam ne mnogo ali kome). I da li će pomoći? Ne verujem. Svet književnosti je izgleda nepovratno postao svet površnosti i nehaja smeće pisane reči sa toliko retkim izuzecima da ozbiljne čitaoce onespokojava i baca u očajenje. Ali utešno je na kraju samo to: nije prvi put Pa neće bitio ni poslednji Vreme grada kue i gradova vreme gradi vreme razgrađuje…

Iz predgovora Milorada Grujića