Sedeći pred praznim listom papira u kući na selu u okrugu Kler Džim Fouli započinje pismo svojoj supruzi u nadi da će je ponovo prizvati u svoj život. Tragajući za pravim rečima kojima bi izrazio svoju tugu otiskuje se na unutrašnje putovanje kroz talase sećanja i razmišljanja o detinjstvu razočarenjima i snovima braku i očinstvu nadama i strahovima – svemu što je oblikovalo njegov život koji je ostao bez uporišta. Kroz gorku samoispovest koja se pretvara i u izazov Bogu dolazi do spoznaje da je spasenje kroz ljubav moguće.