U hrestomatiji Savremena islamska misao prvi put su na srpskom jeziku na jednom mestu objavljeni radovi više od trideset najznačajnijih savremenih islamskih mislilaca među kojima su: Tarik Ramadan Ahmet Davutoglu Jusuf el-Karadavi Sejid Hosein Nasr Rašid el-Ganuši Hasan el-Bana Abu-’l-Ala Mevdudi Fazlur Rahman Hasan Hanafi Zijaudin Sardar Ismail el-Faruki Šuruk Naguib Amina Vadud Aziza el-Hibri Fethi Osman i mnogi drugi. Pri odabiru islamskih intelektualaca koji su predstavljeni u ovoj knjizi akcenat je prvenstveno stavljen na one mislioce koji su verovali i veruju da rade na očuvanju autentičnosti islamske misli pred viševekovnim naletom agresivne kulturno-epistemološke kolonizacije koju zapadne zemlje sprovode u islamskom svetu. Hrestomatija na više od 500 strana sadrži trideset sedam radova koji pokrivaju široki spektar oblasti društvenih nauka i teorija poput: političke nauke prava etike filozofije teorije roda teorije društvenih pokreta kao i pitanja odnosa islamske civilizacije i Zapada.



„Kada kažemo 'savremena islamska misao' šta pod time podrazumevamo? I šta je to što nekog mislioca određuje kao islamskog? Haled Abu Fadl u knjizi The Great Theft definiše islamskog mislioca i aktivistu kao osobu kojoj je islam u privatnom životu i u političkoj društvenopravnoj i ekonomskoj sferi autoritativan (no ne nužno i jedini) referentni okvir. Iz navedenog Fadlovog promišljanja možemo onda da zaključimo da je isti slučaj i kada govorimo o islamskoj misli – da je to ona misao kojoj su dominantni referentni okviri Kur’an predanja verovesnika Muhameda kao i mnogobrojni drugi izvori saznajnih grana islamskih nauka. Abu Fadlovo isticanje islama kao autoritativnog referentnog okvira posebno je značajno kada se u obzir uzme činjenica da je sve češći slučaj da se mnogi savremeni muslimanski mislioci upinju iz sve snage da islam potčine – epistemološkim društvenim i političkim vrednostima sekularizovanog Zapada. Pitanja kompatibilnosti islama i demokratije sekularnog uređenja liberalnih vrednosti ljudskih prava rodne ravnopravnosti i (neo)liberalno-kapitalističkog ekonomskog poretka samo su neka od pitanja koja se muslimanima širom sveta neprekidno nameću. U nastojanjima pojedinih muslimanskih mislilaca da dokažu Zapadu da je islam u apsolutnom saglasju sa svim navedenim ’ispostavljenim’ vrednostima često se dešava da u njihovoj argumentaciji dođe do potpune supstitucije i da islamski svetonazor koji svoje utemeljenje pronalazi u tevhidskom principu o Božjoj Jednoći postane sekundaran u odnosu na one koji se u svojim promišljanjima sveta i društvenih odnosa vode antropocentričnim razumevanjem stvarnosti.“



– Iz uvodnog rada Ivana Ejuba Kostića