Naslov zbirke pripovedaka Marija Liguorija Sedam jesenjih priča prizivao je čuveni početak Dnevnika o Čarnojeviću: „Jesen i život bez smisla…“ Bilo je tu i zvezdanog neba i života koji je postajao zadatak. Jače prisustvo Crnjanskog oseća se kada se pogledaju životi junaka pripovedaka Marija Liguorija. Baš kao što junak Dnevnika o Čarnojeviću drži svoj mali život u rukama isto tako i junaci Marija Liguorija drže svoje živote u rukama ali im ti životi ne pripadaju – jednostavno u sopstvenim životima igraju sporedne uloge.



Kao i Totono Kokoca i Crnjanski je dve decenije u izgnanstvu. I Crnjanski je osetio to gušenje kao Totono Kokoca za zavičajem. Junaci pripovedaka Marija Liguorija često su stranci. Ne samo stranci u sopstvenom životu u sopstvenoj kući već i bukvalno stranci. Pored Italije kao prebivališta tu je Argentina Švedska Srbija Češka. Tačno je da je život u ovim pričama često postajao zadatak tačno je i da ju­naci često ne uživaju u životu da su ti životi prazni i potrošeni tačno je i da su junaci prestali da gledaju u zvezdano nebo. Ali kako bi to rekao Miroslav Josić Višnjić još uvek nije izmišljeno ništa lepše od života. I to da ništa nije izmišljeno lepše od života izbija i iz redaka pripovedaka Marija Liguorija i boji ih jednom neobičnom bojom: bojom paradoksa.

Uporedo italijanski tekst i srpski prevod.