Ju Hua se u svojim delima kontinuirano bavi sudbinom običnog malog čoveka izloženog silovitim društvenim potresima. Junaci romana Živeti (Geopoetika 2009) i Zapisi o prodavcu krvi (Geopoetika 2014) trpe razorne posledice društvenopolitičkih promena u drugoj polovini prošlog veka a Sedmi dan predstavlja književni osvrt na savremenu Kinu. No čak i onda kad realnost deluje fantastičnije od književne fikcije dobar pisac je kadar da je poetizuje učini bliskom i univerzalno razumljivom.



Iako je reč o svetski priznatom piscu čija su dela prevedena na više od dvadeset jezika za razliku od mnoštva savremenih kineskih književnika proslavljenih van granica Kine Ju Hua dosledno i smelo piše o nepravednostima kineskog društva koje ugrožavaju običnog čoveka. Sedmi dan je nadahnut istinitim događajima što je pojedine kineske kritičare navelo da Ju Huau zamere na preteranoj dokumentarnosti ali ne treba zaboraviti da je reč o vrhunskom književnom ostvarenju u kojem brutalna stvarnost pre svega predstavlja motiv vešto uklopljen u narativnu strukturu dela. Uostalom prošlost nas uči da saosećanje prema ugroženim i marginalizovanim članovima sopstvene zajednice hrabro pretočeno u iskreno umetničko ostvarenje nije ništa drugo do vrhunski čin rodoljublja.