Na Siciliju su još od najdavnijih vremena nadirale civilizacije jedna za drugom. Ali Grci su toj zemlji utisnuli neizbrisiv pečat – onaj koji i danas čini njeno najdublje biće. Bogovi nikada nisu napustili ostrvo. Po sunčanim poljima usred leta duž puteva što se lepe za stene sicilijanskih planina još se može čuti kako Herakle doziva svoja stada i Odisej se podsmeva Kiklopu. U suton nad Agriđentom Selinuntom i Segestom još uvek teku povorke u čast bogova. Kada dan prizove noć u pozorištima Sirakuze i Taormine mit ponovo progovara kroz prikazivanje tragedija – snažnim glasom kakav je morao imati u V veku pre nove ere u Grčkoj. Sicilija zemlja utočišta za bogove i heroje nimfe i filozofe čudovišta i kraljeve oličenje je one magične radosne začudnosti koju su Grci toliko voleli.



U knjizi “Sicilija bogova. Mitologija istorija kultura” univerzitetski profesori Đulio Gvidorici i Silvija Romani nastavljaju da prate razvoj grčke mitologije u njenom geografskom i istorijskom kontekstu ovoga puta na Siciliji najvećem mediteranskom ostvru. Istražujući znamenite sicilijanske istorijske lokalitete ispredajući priču od prošlosti i sadašnjosti autori su ovom knjigom kreirali svojevrsnu malu kulturnu istoriju Sicilije.



„Afrodita i dalje posmatra morsku pučinu iz svog hrama u Eričeu podignutom na litici iznad mora u čijem podnožju leži Anhiz koji joj beše smrtni supružnik na jedan dan. Kiklopi i Hefest nikada nisu napustili svoju kovačku radionicu u tajnom skrovištu u utrobi Etne ili Eolskih ostrva. Nije ga napustila ni prelepa Persefona koju je bog Had oteo i odveo u Podzemlje kraj jezera Perguza jedne od „kapija“ ka svetu mrtvih. Nimfa Kijana izabrala je Siciliju da se tamo pretvori u izvor vode a Aretuza koja je izronila da opet ugleda zvezde upravo u morskim vodama pred Sirakuzom živi zauvek preobražena u ponornicu na obali Ortigije stopljena s Alfejem rečnim bogom koji se u nju zaljubio. I danas je tamo okružena vencem od trske dok se po jezercetu lenjo praćakaju patke a posetioci uživaju u sladoledu iz obližnje poslastičarnice ili pak kupuju suvenire.“