Dvoje istoričara različiti po svemu što ih određuje kreću ka istom odredištu sinajskom Manastiru Svete Katarine. Nemac Fon Tišendorf otkriva biblijske spise neprocenjive vrednosti a više od veka kasnije Francuskinja Žorž Riketi nastavlja njegovo istraživanje.



Kompozicija Protićevog romana organizovana je tako da u njoj uočavamo obilje motiva i detalja istorijskih činjenica postupke simultanizma i montaže promišljen sistem asocijacija ali i intertekstualne veze sa klasicima svetske književnosti. On potvrđuje da je postmodernizam doneo promenu u svim segmentima društva pa kultura i umetnost nastaju u neprestanom preispitivanju zatečene tradicije i u naporima da se proširi vidokrug ljudskog saznanja.



Stvarajući književno delo u kojem je uspeo da obuhvati celokupno ljudsko iskustvo ali i ideologiju i istoriju Milan St. Protić postavlja brojna pitanja koja i danas okupiraju modernog čoveka a od kojih je najvažnije ono koje se tiče samog smisla ljudskog postojanja – može li se uobličiti istina tako što će se razobličiti mit ili je mit osnova na kojoj počiva istina?