Sledećeg leta u Marijenbadu je poetski scenario putovanja kroz liminalne prostore identiteta ljubavi i zaborava. U duhu Felinijevog 82 Sorentinove Velike lepote i Resneove hipnotičke enigmatičnosti filma Prošle godine u Marijenbadu (na koji ova zbirka i referiše u naslovu) Bogdan Milanović u ovoj knjizi ne piše klasične pesme. On režira kroz krupne kadrove flešbekove dijaloge i oniričke prizore. Scene su napisane kao da će se film zaista snimiti. Kroz niz kratkih filmskih scena i poetskih fragmenata autor majstorski gradi atmosferu napetosti i melanholije.

Mateo i Matea glavni protagonisti ove zbirke/scenarija/lirskog romana junaci su u svojevrsnom unutrašnjem begu dvoje ljudi koji se traže kroz gradove sobe snove i predašnje verzije sebe. Oni su ljubavnici saputnici senke jedno drugom. Niko od njih nije sposoban da zaista “ode” ali ni da ostane. Svet zbirke je luksuzan i dekadentan urbani senzualan ali slomljen. Junaci su lepii elegantni ali ne znaju kuda da krenu. Ono što ostaje su trenuci-potraga za suncem u Ljubljani radoznale opatice u Rimu vožnja kroz sneg u Umbriji doček Nove godine u klubu u Berlinu bazen hotela “Petit Mort” piletina u Bijaricu. I rečenica koja odzvanja: Računali su na mene a ja sam prostirala čaršave preko iskrzanih sećanja.

Hrabro. Originalno. Buduća kultna knjiga.