„Žikica Simić izlaže rezultate svog po svemu sudeći dugogodišnjeg istraživanja o fenomenu koji je vanvremenskog karaktera a tiče se osnovne pretpostavke svake uspešne komunikacije – poverenja. Rukopis se sastoji iz dva dela: prvog i obimnijeg u kojem se ranije opisani teorijski konstrukti demonstriraju na primerima iz uglavnom savremene političke istorije Srba (posebno one s početka ovog veka).



Širok je spektar pitanja kojima se sociolog Simić bavi u okviru ove reklo bi se skromne (po obimu) ali sadržajno bogate studije. Sadržaji su izloženi na način kako se to ponekad kaže da rečima bude tesno a mislima široko. Pristup autora je pro tome interdisciplinarni što proističe iz prirode samog predmeta istraživanja. Otuda se autor u objašnjenjima fenomena poverenja i izvora nepoverenja ne oslanja samo na sociološke teorije perspektive ili škole već i na druge discipline – od psihologije politikologije etnologije do antropologije s kojom sociologija kao što je poznato najtešnje sarađuje.



Okosnicu rukopisa nesumnjivo predsatvlja fenomen poverenja. U tom smislu je sagledan društveni značaj poverenja te obrazložena istorijska osnova verovanja u teorije zavere i paranoičnost koje naravno podrivaju poverenje. A povrenje je kako to pisac lucidno primećuje preduslov bilo kog vida opštenja m eđu ljudima. Autor takođe razmatra urušavanje poverenja ljudi u tradicionalne društvene institucije – problem s kojim se sve više suočavaju savremena društva. Deo odgovora predstavlja Simićeva analiza tradicionalne i realne osnove nepoverljivosti u institucije. U tumačenju ovog kompleksnog fenomena autor pribegava analizi u dvostrukoj ravni – nepoverenje razmatra ne samo sa makroskopskog stanovišta već i na nivou interpersonalne komunikacije. Time autor zalazi u veoma interesantno polje u komunikološkom smislu a tiče se uticaja stereotipa i predrasuda u oblikovanju komunikacije.



Rukopis sociologa Žikice Simića zaslužuje u svakom slučaju pažnju ne samo uže akademske zajednice već i šire čitalačke publike. Iako ne nudi rešenja za postavljen problem – stalno ospianje poverenja ne samo u ljude nego i u institucija u savremenosti – ovo delo čini se otvara niz zanimljivih pitanja.“ – iz Recenzije



U Boru dr Milovan Vuković redovni prosefor



15. marta 2018.