Mnoge priče počinju opisom karakterističnog šarma malih gradova. Grad u kom sam rastao je moguće imao neki šarm ne znam koliko karakterističan. Možda sam zaboravio.. Palanka k’o palanka makar u vrijeme mog odrastanja. Palanka koja je tekla kolotečinu. A i ta palanka tad je bia velegrad za isti taj grad kasnije. Grad čine ljudi.

U „gradu“ je ruralna svijest postala dominantna pa ne ispunjava elementarni uslov taj prostor da bi se tretirao kao grad. A nekad jeste ispunjavao taj uslov. Bio je to grad u provinciji. Istine radi ima malih gradova sa šarmom karakterističnim. Plzen je takav grad. U Plzenu sam boravio jedne zime baš onda kad su se civilizovano odvojile Češka i Slovačka. Pa i u Vojvodini ti gradovi neki imaju taj karakterističan šarm. Oni mali kao Titel a pogotovo oni veći kao što je Sombor.

„Karakteristični šarm malih gradova..“ Ekvivalentno zakonu malih brojeva.. ili ne? I u karakterističnom šarmu malih gradova prošlost je jedino izvjesna. I nepromjenjiva je. Štivo je ovo u većini o prošlosti jednoj. O prošlosti jednoj socijalnoj individualnoj.

Nije „portret umetnika u mladosti“. Štivo je ovo o prošlosti jednoj sociološkoj psihološkoj. O prošlosti ambijentalnoj pogotovo. Filmskoj prošlosti. O prošlosti svakovrsnoj.