„Ne postoji sveobuhvatni pristup koji bi jednom za svagda razrešio pitanje šta je arhitektura. Možemo pokušati da razumemo građevinu iz nekoliko različitih perspektiva: svrhe za koju je izgrađena mesta na kom je izgrađena materijala i konstrukcija od kojih je izgrađena veštine arhitekte ili majstora društvenog konteksta u kom je građevina ponikla ili načina na koji je koriste i doživljavaju njeni stanari. … S jedne strane arhitektura je nešto sasvim konkretno: zidovi krovovi i podovi izrađeni od opipljivih i (verovatno) poznatih materijala. S druge strane građevine gradovi i pejzaži su deo komplikovanih i apstraktnih logički povezanih celina koje imaju veze sa time kako živimo svoj život i organizujemo društvo. Arhitektura obuhvata sve od nežive materije do ljudskog života prožetog smislom i upravo je zbog tog raspona zanimljiva i poprilično neuhvatljiva. …



Prvo poglavlje knjige «Šta je arhitektura?» govori o suštini i delovanju arhitekture o tome kako nastaju i kako se shvataju njeni zadaci i sredstva kojima se služi. Drugo poglavlje govori o doživljaju arhitekture. U njemu raspravljamo o pet građevina postavljamo pitanje zašto su baš takve kakve su i ispitujemo kako deluju na nas. Poglavlja tri i četiri ispituju arhitekturu kao struku i arhitektonsko obrazovanje. Čime se arhitekte bave kako obavljaju posao i kako se postaje arhitekta? Peto poglavlje proučava istorijske i teorijske okvire arhitekture dok se poglavlje šest bavi nekim aktuelnim raspravama u arhitekturi. Ko zapravo odlučuje kako treba da izgledaju gradovi i građevine i sa kojim se izazovima danas suočava arhitektura?“



Mari Vatum (Mari Hvattum) rođena 1966. g. arhitekta je i istoričar arhitekture profesor istorije i teorije arhitekture na Visokoj školi za arhitekturu i dizajn u Oslu. Piše i predaje o savremenoj arhitekturi i istoriji arhitekture. Objavila je između ostalog knjige Gottfried Semper and the Problem of Historicism (2004) i Hajnrih Ernst Širmer. Arhitekta kosmopolita (Heinrich Ernst Schirmer. Kosmopolittenes arkitekt 2014).