Stepa koju je Čehov napisao 1887. godine neposredno pre čuvenog pozorišnog komada „Ivanov“ izdvaja se u njegovom opusu kao duža novela o putovanju jednog dečaka kroz stepu. taj simbol beskraja Rusije. U ovom delu ima mnogo autobiografskog. Stepa zauzima posebno mesto u očaravajućim romanima o inicijaciji u svetskoj književnosti (kao što su na primer Puškinova „Kapetanova kći“ „Prva ljubav“ Turgenjeva Konradova „Mladost“ „Dnevnik o Čarnojeviću“ Miloša Crnjanskog Floberov „Novembar“ „Avanture pod pločnikom“ Dilana Tomasa Selindžerov „Lovac u žitu“ Fanteov „Put za Los Anđeles“ Bolanjovi „Divlji detektivi“ Pelevinov „Omon Ra“ „Zona“ Sergeja Dovlatova Hamsunova „Glad“. . . Često su to prvi romani jednog pisca a ponekad ostaju jedino njegovo delo.

Stepa je leksikon poetike A. P. Čehova knjiga koju mogu da čitaju sve generacije i kojoj uvek mogu da se vrate.

„Putuješ sat dva. . . Na putu te susreće ćutljivi starachum ili kamena žena koju je postavio bogzna ko i kada bez šuma preleti nad zemljom noćna ptica i ti se malo-pomalo prisećaš stepskih legendi priča namernika bajki dadilja i svega onog što si i sam video i dušom osetio. I tada u cvrčanju insekata u sablasnim obličjima i humovima u tamnoplavom nebu u mesečevoj svetlosti u lepršanju noćne ptice u svemu što vidiš i čuješ počinješ da slutiš veličanstvo lepote mladost procvat svih moći i strasnu žeđ za životom; duša se odaziva prekrasnom divljem zavičaju i poželiš da zajedno s noćnom pticom poletiš nad stepom. U veličanstvenom zanosu lepote u višku sreće osećaš neku napregnutost i tugu kao da stepa uviđa da je usamljena da su njeno bogatstvo i duša za svet izgubljeni da ih niko nije opevao da nikome nisu potrebni i kroz radosnu graju čuješ kako tužno očajnički doziva: pesnika! pesnika!. . .“